04. мај, 2017.

Обиљежена 21 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду

Служењем парастоса у капели Светог апостола Марка и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје масовне гробнице на Градском гробљу, у Мркоњић Граду данас је обиљежена 21 година од отварања масовне гробнице из које је ексхумирано 181 тијело српских цивила и војника.

Током агресије Оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године, са вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба. Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу је пронађена највећа масовна гробница са тијелима 181 звјерски убијеног Србина. Иако се знају починиоци и налогодавци, за ове злочине још нико није одговарао. Обиљежавању је присуствовао и предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић, који је рекао да се од отварања ове масовне гробнице врши притисак на надлежне институције правосудног система да почне процесиурање одговорних за овај ратни злочин.

 "Овдје није била у питању борба, већ егзекуција невиних људи. Нажалост, морамо отворено рећи да недовољно вршимо притисак да се то процесуира", рекао је Митровић.

 Он сматра да би "БиХ и Тужилаштво БиХ требало да покрене поступак према Хрватској јер Република Српска нема ту надлежност".

"Они то не жели јер су ове злочине и чинили на основу споразума Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана. Дакле, требало би сами себе да туже, а то не желе и немају намјеру", истакао је Митровић.  Он сматра да би српски представници у парламенту БиХ и у Савјету министара могли предузети много енергичније и радикалније мјере да се започне процес и да суђење буде праведно.

Начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић и данас је апеловала да Тужилаштво БиХ покрене процесуирање одговорних за ове злочине.

"Овдје је почињен геноцид, у масовној гробници је било и старих људи и дјеце који су на звјерски начин убијени. Упућујемо молбу Тужилаштву, гдје се налази предмет, да то коначно покрену и да неко кривично одговара за злочине", истакла је Аничићева.

Она је додала да је у посљедње вријеме покренута прича да се западнокрајишке општине, које су биле окупиране, удруже и да заједно покрену тужбу.

"Ми нисмо мјеродавни да ли то можемо учинити, али је у току припрема једног таквог састанка на који ћемо позвати све релевантне субјекте и правне инстутуције које ће моћи да нас поуче да ли и како то можемо да урадимо", каже Аничићева.  Породице жртава не губе наду да ће правда доћи. Здравко Караћ, који је у масовној гробници пронашао посмртне остатке свог брата, каже да су у априлу 1996. године призори били стравични.

"Није нам ни вријеме ишло наруку кад смо отварали гробницу. Рупе су биле пуне воде, тијела унакажена. Ни замислити не можете шта се ту радило. Наш глас поводом тога треба да се чује и очекујем да се у блиској будућности та прича коначно покрене са мртве тачке", рекао је Караћ.

У холу Дома културе у Мркоњић Граду одржан је и историјски час о теми "Да се не заборави-највећа масовна гробница у Републици Српској".

Међу ексхумиранима из масовне гробнице у Мркоњић Граду је 81 цивил, 97 припадника Војске Републике Српске, те три припадника МУП-а. Ексхумирана су и тијела 10 жена. Најстарија жртва је имала 90 година, а најмлађа само седам.  Резултати обдукције коју је радио тим познатог београдског патолога Зорана Станковића показали су да сва лица мучена и убијена на звјерски начин. На подручју ове општине у мањим гробницама је пронађено још 176 тијела. За те злочине још нико није одговарао.