На основу члана 30. Закона  о локалној  самоуправи („Службени гласник  Републике Српске“, број 104/04, 42/05, 118/05 и 98/13 и члана 27. Закона о волонтирању („Службени гласник  Републике Српске  број: 89/13) и члана 40. Статута општине Мркоњић Град („ Службени  гласник општине Мркоњић Град „ број 5/14) Скупштина  општине Мркоњић Град, на 21 сједници, одржаној дана 20.11.2014. донијела је

О Д Л У К У 

о усвајању  Локалне волонтерске политике  

Члан 1. 

Усваја се Локална волонтерска  политика  општине Мркоњић Град  

Члан 2. 

Саставни дио ове Одлуке  је Локална волонтерска  политика  општине Мркоњић Град.

Члан 3.  

Ступањем на снагу ове Одлуке престаје да важи  Одлука о усвајању  Локалне волонтерске политике („Службени гласник  општине Мркоњић Град“ број : 4/11).  

Члан 4.

Ова Одлука ступа на снагу  осмог дана  од дана  објављивања у „Службеном гласнику општине Мркоњић Град „.

 

        Број; 02-022-95/14                                                                       ПРЕДСЈЕДНИК СО

       Дана; 20.11.2014. године.                                                             Миленко Милекић 

 

ЛОКАЛНА ВОЛОНТЕРСКА ПОЛИТИКА

ОПШТИНА  МРКОЊИЋ   ГРАД 

1. УВОД 

Опште информације о волонтирању

Волонтирање, као добровољан вид пружања помоћи другоме, а без личне користи у виду новчане надокнаде, већ дуго постоји међу људима. Оно по чему се разликује волонтирање, некада и сад, је начин на који се заједница и представници власти односе према њему у смислу његовог препознавања, подстицања и вредновања.

Постоје различите дефиниције волонтирања, а у смислу законске регулативе Републике Српске, волонтирање је дефинисано као активност од јавног интереса којом се доприноси побољшању квалитета живота, активном укључивању грађана у друштвене процесе и развоју хуманијег и равноправнијег демократског друштва. Такође, волонтирање је дефинисано као и начин стицања искуства и вјештине потребне и корисне за активно учешће у друштву, лични развој и опште добро.

У посљедње двије и по декаде у свијету, па тако и Европи, расте интерес за волонтирање, те представници власти, у све већој мјери, препознају волонтирање као важан фактор за  цјелокупни развој друштва. С тим у вези битно је истаћи неколико важних и незаобилазних чињеница које иду томе у прилог:

• Генерална скупштина Уједињених народа је 1985. године прогласила 5. децембар за Међународни дан волонтера.[1]
• 1997. године 2001. годину Генерална скупштина УН-а је прогласила за Међународну годину волонтера, а на крају које је усвојена Резолуција и Препоруке о начинима како владе и систем Уједињених народа могу и требају да подрже волонтирање. Од те године, многе чланице Европске уније су, али и оне које још увијек то нису, на различите начине, у оквиру својих стратешких планова, политика или појединих закона, обухватале развој и подстицање волонтеризма.[2]
• Европска унија је 2011. годину прогласила за Европску годину волонтирања.[3]
• Савјет Европе је такође препознао иницијативу Европске уније да прогласи 2011. годину као Европску годину волонтирања, те је из тог разлога Савјет Европе усвојио резолуцију под називом "Промовисање волонтирања у Европи" која у потпуности подржава иницијативу Европске године волонтирања, али је такође препознала и препоручила својим чланицама да успостављају иницијативе и мјере подршке за промоцију волонтирања и остваривања његовог пуног потенцијала у процесима развоја демократског друштва. [4]

 

Волонтирање и његова законска регулатива у Републици Српској

Народна скупштина и Влада Републике Српске су такође препознали важност волонтирања за развој друштва путем усвајања Закона о волонтирању Републике Српске 2008. године, те усвајањем новог и побољшаног Закона о волонтирању 2013. године. Овај закон је креиран на начин да се јасно дефинишу начини и услови организовања волонтирања и рада са волонтерима.

Свакако, веома је важно и неопходно разликовати волонтирање дефинисано Законом о волонтирању од волонтерског приправничког рада дефинисаног Законом о раду, који незапослена лица, којима је радно искуство и полагање стручног испита услов за заснивање радног односа,  обављају код послодавца у времену предвиђеном за одређену стручну спрему без накнаде.

Приликом припреме Закона, важан фокус је био на међународним стандардима и дефиницијама које на једноставан начин појашњавају концепт волонтирања и његове улоге у развоју друштва. С тим у вези, сам Закон је јасно дефинисао шта је то волонтирање: ”Волонтирање је активност од интереса за Републику Српску којом се доприноси побољшању квалитета живота, активном укључивању грађана у друштвене процесе и развоју хуманијег и равноправнијег демократског друштва.“

Такође, јасно је дефинисао ко може да буде волонтер: "Волонтер може бити свако физичко лице старије од 15 година које у Републици обавља волонтерске услуге у складу са овим законом". У нашој земљи постоји стереотип да су волонтери млади људи, али волонтирање могу да обављају сви радно способни грађани, а најнижа старосна граница волонтера је 15 година.

Закон је јасно дефинисао и шта волонтирање није:

а) стручно оспособљавање без заснивања радног односа које представља волонтерски рад уређено прописима из области радних односа или другим прописима,
б) обављање услуга или активности које је једно лице обавезно да пружи другом лицу на основу закона или других прописа,
в) извршавање посебних обавеза у складу са судским одлукама и пресудама,
г) обављање услуга или активности које су уобичајене у породичним, пријатељским или комшијским односима и
д) обављање услуга или активности које се односе на бесплатно и неповратно давање имовине, новца и бесплатно давање на употребу покретне и непокретне имовине.

Најбитније је јасно дефинисање да стручно оспособљавање без заснивања радног односа није волонтирање, што је до тренутка усвајања Закона о волонтирању константно био проблем и конфузија у смислу да ли су приправници волонтери или не.

Волонтирање је активност која се организује од стране непрофитног сектора. Међутим, побољшан Закон усвојен 2013. године дефинише и могућност укључивања и профитног сектора у организовању волонтирања, али у складу са специфичним условима. На тај начин Закон дефинише слиједеће организаторе волонтирања:

 

(Организатор волонтирања може бити, под условом да је регистрован или надлежан на територији Републике):

а) свако правно лице регистровано у складу са прописима који регулишу рад удружења и фондација,
б) републички орган управе,
в) орган јединице локалне самоуправе,
г) јавна установа,
д) приватна установа која се бави здравственом заштитом, образовањем и васпитањем,
ђ) вјерска заједница.

Привредно друштво, односно јавно предузеће може да буде организатор волонтирања у складу са овим законом ако:

а) као организатор ангажује своје запослене као волонтере,
б) запослени добровољно волонтирају,
г) организује волонтирање својих запослених за опште добро, односно добро другог лица на пословима ван дјелатности и просторија привредног друштва, односно јавног предузећа и у сарадњи са било којим организатором волонтирања дефинисаног Законом,
г) се обављањем волонтерских услуга и активности не стиче добит,
д) се волонтирањем не замјењује рад запослених и других радно ангажованих лица у привредном друштву, односно јавном предузећу и
ђ) се волонтирање обавља у току радног времена, а радницима који желе да учествују у волонтерским активностима послодавац одобри коришћење плаћеног одсуства за те намјене.

Поред осталих одредаба које Закон дефинише, а који су везани за начин и принципе организовања волонтирања, Закон је дефинисао и начин награђивања и препознавања волонтирања. На републичком нивоу је дефинисана републичка награда за волонтирање која се додјелује најбољем организатору волонтирања и најбољем волонтеру за текућу годину, а која се свечано додјељује на 5. децембар, Међународни дан волонтера.

Закон је такође препознао и подржао локалне волонтерске политике и локалне волонтерске сервисе као пожељне инструменте подршке промоцији и развоју волонтирања, као и самог Закона о волонтирању.

На крају, битно је истаћи да је и Стратегијом за унапређење и развој волонтирања Републике Српске 2014 – 2018 (одлука о усвајању објављена у Службеном гласнику РС 35/14) планирана израда и усвајање локалних волонтерских политика од стране локалних управа РС, као једна од мјера и активности за побољшање правне регулативе волонтирања, као и пружања подршке процесима унапређења и развој волонтирања на локалним нивоима.

Иницијатива за ревизију локалне волонтерске политике општине Мркоњић Град

Ревизија локалне волонтерске политике је иницирана у склопу пројекта "Волонтерском легислативом до развоја локалних заједница" који заједнички реализују Министарство порорице, омладине и спорта у Влади Републике Српске, Омладински комуникативни центар из Бањалуке и Омладински савјет Републике Српске, а кроз финансијску подршку Европске уније, Владе Републике Српске и Америчке амбасаде у Босни и Херцеговини. Овим пројектом је подржано 30 општина и градова Републике Српске да израде своје локалне волонтерске политике, те изграде сопствене капацитете за спровођење ових докумената на терену.

2. Смјернице за развој и подршку локалној волонтерској политици

Општина Мркоњић Град је опредјељена да је веома важно наставити са претходним, као и новим активностима, усмјереним ка промоцији и развоју волонтирања. Из тог разлога, као и из разлога доношења новог Закона о волонирању Републике Српске 2013. године, усаглашено је да постоји потреба за израдом и усвајањем ревидиране локалне волонтерске политике општине Мркоњић Град.

Током саме припреме ове верзије локалне волонтерске политике, чланови радне групе су се усагласили да је важно интензивније подржати рад квалитетне волонтерске инфраструктуре, у виду локалног волонтерског сервиса, а који тренутно дјелује у склопу Омладинске организације "Центар".

Кроз ову подршку је потребно обезбједити конитнуирани рад особља ове инфраструктуре чија ће улога и обавеза бити на усмјеравању процеса развоја и промоције волонтирања кроз:

• Умрежавање и координисање свих релевантних актера на територији општине Мркоњић Град који могу или већ доприносе процесима развоја и промоције волонтирања (локална управа, јавне установе, организације цивилног друштва, привредни сектор и медији).
• Пружање квалитетне подршке (едукација, планирање и обезбјеђење волонтера) у реализацији квалитетних волонтерских програма од стране свих правних лица дефинисаних у Закону о волонтирању као могући организатори волонтирања.
• Осмишљавање и реализацију адекватних и прилагођених јавних кампања промоције у циљу јачања свијести грађана, те повећања заинтересованости истих за волонтирање, а првенствено међу младима.
• Редовно подношење годишње информације о стању волонтирања на територији општине која обухвата све планиране и реализоване активности, те статистичке податке који се могу добити из јединствене електронске базе података (број ангажованих волонтера и број волонтерских сати, сектори у којима су волонтери били ангажовани и др.).
• Пружање подршке од стране локалне заједнице волонтерским пројектима, чији значај превазилази  локални ниво (пројекат „Волонтирај кредитирај“, „Let' s do it” !..... и други.);
   

3. Приоритетне области за развој волонтирање

Слиједеће приоритетне области су од значаја за општину, а у оквиру којих се треба обратити посебна пажња и подршка волонтирању:

• Социјални сектор у оквиру којег је потребно подржати већ постојеће и развијене волонтерске програме, али и осмишљавати и подржавати нове волонтерске програме који могу допринијети побољшању стања у овом сектору.
• Привредни сектор, тј. подржати планирање и реализацију волонтерских активности привредних друштва (корпоративно волонтирање), као једну од новина у новом Закону о волонтирању.
• Заштита животне средине, туризам и рурални развој, као области која је већ препозната од значаја у оквиру Стратегије развоја општине Мркоњић Град.

Општинске власти у партнерству са Локалним волонтерским сервисом ће имати најважнију улогу у процесима промоције и развоја волонтирања у горе наведеним приоритетним областима. 

4. Вредновање и награђивање

Из разлога потребе да се јача свијест грађана, као и њихово учешће у волонтерским програмима, важно је успоставити механизме друштвеног вредновања и препознавања, како рада волонтера, тако и организатора волонтирања.

Из тог разлога, општина Мркоњић Град ће припремити и усвојити посебан Правилик о друштвеном вредновању и награђивању волонтера и организатора волонтирања који ће јасно дефинисати ову област.

Признања и награде које буду дефинисане горе наведеним Правилником ће се јавно уручивати на Међународни дан волонтера, 5. децембар. 

5. Начини имплементације

У циљу континуираног праћења успјешности имплементације документа, те по потреби унапређења истог, на нивоу општине Мркоњић Град ће бити креирана мјешовита радна група.

Ову групу чиниће 5 чланова: представник Општине, представник Центра за социјални рад, представник организација цивилног друштва, представник савјета ученика средњих школа и представник Локалног волонтерског сервиса.  Радна група састајаће се 2 пута годишње, пратити имплементацију локалне волонтерске политике и иницирати потребне кораке за успјешнију имплементацију.

Локални волонтерски сервис ће координисати рад ове радне групе, те за потребе исте припремати и достављати годишње планове рада и извјештаје о стању волонтирања и имплементације локалне волонтерске политике. Из тог разлога, у складу са својим могућностима, општина Мркоњић Град ће обезбједити финансијску подршку за најосновније трошкове (особље и трошкови канцеларије) Локалног волонтерског сервиса, а Локални волонтерски сервис ће додатна средства обезбједити путем других извора финансирања као што су донатори и привредни сектор.

6. Промоција волонтирања

Млади и одрасли су најбитнија циљана групе промотивних активности: У циљу јачања свијести младих и повећања њиховог учешћа у волонтерским програмима, Локални волонтерски сервис ће осмишљавати и реализовати промотивне кампање, а путем медија, дјељењем едукативног и промотивног материјала, презентацијама и предавањима у институцијама образовања, постављањем информација о волонтирању на интернет страници општине и Локалног волонтерског сервиса, те кориштењем других иновативних и креативних алатки промоције.

Што се тиче популације одраслих, активна сарадња и укључивање постојећих медија на територији општине, ће бити једна од најбитнијих алатки за промоцију волонтирања међу овом популацијом, а чиме се, као и код младих, жели јачати њихова свијест и повећање броја старијих волонтера.