02. April, 2019.

Обиљежене 23. године од отварања масовне гробнице

Од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране-ХВО на нашу општину, прошло је 23. године.

 

Тим поводом је у капели Светог апостола Марка служен парастос за страдале, а потом су бројне делегације положиле вијенце на спомен-обиљежје масовне гробнице на православном гробљу у Мркоњић Граду. Хрватска војска је са јединицама такозване Армије БиХ и ХВО-а у септембру и октобру 1995. године напала 13 западнокрајишких општина и том приликом убијено је 1.646, а протјерано 120.000 Срба. Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град у православном гробљу пронађена је највећа масовна гробница са посмртним остацима 181 звјерски убијеног српског војника и цивила. Иако се знају починиоци и налогодавци, за ове злочине још нико није одговарао.

 Међу ексхумиранима из масовне гробнице у Мркоњић Граду је 81 цивил, 97 припадника Војске Републике Српске и три припадника МУП-а. Ексхумирана су и тијела 10 жена. Најстарија жртва је имала 90 година, а најмлађа само седам.

Резултати обдукције, коју је радио тим познатог београдског патолога Зорана Станковића, показали су да су сва лица мучена и убијена на звјерски начин.

На подручју општине Мркоњић Град у мањим гробницама пронађено је још 176 тијела.

 

Дивна Аничић, начелница општине, рекла је да се неће одустати од обиљежавања оваквих значајних датума, упркос томе што злочинци нису процесуирани.  „Нама остаје да се сјећамо жртава, да шаљемо поруку јавности, да шаљемо поруку Тужилаштву Босне и Херцеговине у чијим латицама се налази предмет везан за страдања у Мркоњић Граду. Нама који се присјећамо тих дана ексхумације гробнице и жртава је јако тешко, а не знам како могу  да у миру живе они који су то починили и они који не покрећу процесе против злочинаца. Такође, као што двадесет и три године причамо о злочину, исто толико причамо и о надокнади ратне штете“, навела је Аничићева.

 Вељко Лазић, замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила изјавио је да је жалосно што нико није одговарао за стравичне злочине, какав је овај у Мркоњић Граду. „Ми требамо да се боримо, правда је спора али достижна“, рекао је Лазић.

Радинка Грмаш, која  је у масовној гробници пронашла тијело мужа и била присутна приликом отварања гробнице 1996. године , навела је да су на тијелима били видљиви трагови мучења. „Ни разумијем какав је то људски ум који може онако нешто да уради. Страшно је то што нико не одговара за ове злочине, што нема правде за српске жртве“, рекла је Грмашева.

 

Након парастоса и полагања вијенаца, у скупштинској сали Општине приказан је документарни филм  „Хроника злочина“.