12. јул, 2019.

Медна огњиште душе крајишке

 За Медну се прочуло још 2006. године, када су на мјесту данашње светиње откривене мошти тројице мученика медљанских.

Намјесник манастира, архимандрит Василије испричао је за “Глас Српске” да су се свети мученици годинама јављали Петри Тегелтији, родом из тог краја. На мјесту гдје су пронађене мошти она је, прича архимандрит, као дјевојчица чувала стоку.

- Она је причала тадашњем владици Епархије бихаћко-петровачке Хризостому о монасима који су пострадали прије четири вијека. Казала је да су пребјегли са Косова у Херцеговину, те да су из Петропавловог манастира код Требиња дошли у Медну - испричао је архимандрит.

Додао је да је владика Хризостом одлучио да 11. октобра 2006. године њихове мошти буду извађене.

- Након неколико сати копања, испод једног пања пронашли смо мошти три мученика које су потом чуване у парохијској цркви 12 и по година, да би их 8. јуна ове године пренијели у храм саграђен на мјесту одакле су извађене - казао је архимандрит Василије и додао да је храм посвећен светим мученицима медљанским, игуману Серафиму и његовој братији, јеромонасима Авакуму и Мардарију.

До ове велике светиње, смјештене у срцу села, стиже се пољским путем. У хладовини борова, уз цвркут птица, већ на првом кораку ка манастирским вратима душу испуни мир и благостање. Једине монахиње у манастиру, сестра Мардарија и сестра Марија, за сваког вјерника и путника намјерника који овдје свраћају имају топлу ријеч и благ поглед. Дане проводе у молитви. Сестра Мардарија, родом из Санице, године је провела у манастиру у Црној Гори и са осмијехом на лицу нам каже да је једва чекала да се манастирско кандило у Медној упали и да дође у свој завичај. Монахиња Марија је родом из околине Приједора. Боравила је у манастиру у Врању, али и на Косову.  Архимандрит Василије истиче да је велики благослов за вјернике да дођу и цјеливају мошти преко којих се осјећа присуство Божије.

- Манастир у Медној је огњиште наше душе, мјесто на којем можемо огријати наша срца и душе ако долазимо са искреном намјером да осјетимо благодат и милост Божију. Наши храмови су благословени, а у манастирима се осјећа посебна благодет јер се ту стално читају молитве - нагласио је архимандрит Василије. Истакао је да највише вјерника долази у манастир викендом, посебно суботом када се служи света литургија.

- Свети мученици дају велики благослов и могу да кажем да су чудотворци. Два брачна пара, из Бањалуке и Градишке, долазила су и кроз молитве тражила помоћ, а потом добила потомство - рекао је архимандрит Василије.

Начелница Мркоњић Града Дивна Аничић каже да вјерује да ће мошти светитеља привући велики број вјерника и туриста у овај крај.

- Светиње су одувијек биле мјеста окупљања. Неки траже утјеху, неки су туристи, али сви су добродошли. На нама је да помогнемо при асфалтирању приступног пута до манастира, како би и монахињама које живе ту било лакше, и општина ће то у догледно вријеме завршити  - казала је Аничићева.

Веселиње

Архимандрит Василије је казао да је на подручју Бихаћко-петровачке епархије до 1995. године постојао женски манастир Веселиње у Гламочу.

- Када су Срби у вихору рата напустили те просторе, с њима су отишле и наше монахиње. По повратку у епархију 1996. године, тај манастир је био угашен што се тиче женског монаштва. У њему је боравио само један монах, отац Сава Лазиница, који се недавно упокојио у Далмацији - испричао је архимандрит Василије.

 

Извор: Глас Српске