11. новембар, 2016.

Пријава против 16 хрватских генерала због злочина у БиХ

МУП Републике Српске поднио је кривичне пријаве суду БиХ против 16 генерала Хрватске војске и ХВО за злочине из септембра и октобра 1995. и очекује се да ови људи ускоро буду процесуирани, сазнају "Новости". Међу окривљенима су и Анте Готовина и актуелни министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић. То значи да би осумњичени официри, уколико кроче на територију БиХ, требало да буде ухапшени.

Они се терете да су као непосредни руководиоци војних операција "Маестрал" и "Јужни потез" на пет западнокрајишких општина одговорни за протјеривање 120.000 људи, за убиство 1.644 цивила и војника. Како "Новости" сазнају, на списку окривљених за злочине почињене у Мркоњић Граду налазе се генерали Тихомир Блашкић, Атиф Дудаковић, Амел Дураковић, Жељко Гласиновић, Владо Јурчевић, Дамир Крстичевић, Зоран Мареља, Слободан Матенда и Илија Накић.

Високе старјешине хрватско-муслиманске ратне коалиције оптужују између осталог и обдукциони налази на 1.214 ексхумираних тијела Срба који доказују да је огроман број ових људи убијен послије мучења током окупације.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање ратних злочина у Бањалуци, објашњава да су кривичне пријаве против хрватских и муслиманских команданата првобитно биле предате хашком суду. Злочини из операција ХВ и муслиманске војске послије 4. августа 1995. нису третирани у Трибуналу током суђења Готовини и другима за "Олују". Тај поступак у Хагу је био раздвојен, а случајеви "Маестрал" и "Јужни потез" остављени правосуђу БиХ.

Којић је  посредно потврдио писање загребачког "Глобуса" да пред судовима БиХ постоје оптужнице против 483 официра ХВ и 397 ХВО које чекају да буду активиране.

- У тачан број оптужница нисам сасвим сигуран, али знам да је МУП РС закључно са јуном ове године судовима у БиХ поднио 1.084 кривичне пријаве - каже саговорник Новости. - Ту су и 1.440 извјештаја о поступању по налозима судских истрага против 7.712 особа које су починиле кривична дјела над више од 23.000 Срба у БиХ.

Према документима у које су "Новости" имале увид, генерали Звонимир Червенко, Расим Делић, Вахид Каравелић, Анте Готовина, Тихомир Блашкић су били присутни на састанку у Загребу средином септембра 1995. Тада су Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, уз Ричарда Холбрука и америчког генерала Веслија Кларка, договорили заједнички Штаб за нападе на РС послије "Олује".

Као мјеста где су почињени највећи погроми над Србима наводе се Грахово, Гламоч, Дрвар, Петровац, Крупа на Уни, а највише пострадалих је било на територији Мркоњић Града који су заузели ХВ и ХВО 10. октобра 1995. Послије 117 дана окупације у околини градића ексхумирано је 257 тијела жртава међу којима је 10 жена, 71 цивил и 97 припадника ВРС, тројица полицајаца... У једној гробници било је 181 тијело, а у мањим гробницама пронађено је још 176 лешева. Многи нису идентификовани. Порушено је 1.608 кућа, 700 станова док је 3.000 стамбених објеката демолирано...

А пишући о оптужницама против припадника регуларне војске Хрватске и ХВО, загребачки "Глобус" прекјуче је додатно потпалио пожар који је настао у тамошњем медијском простору послије хапшења десеторице из Орашја. Генерал-потпуковник ВРС Бошко Келечевић, који је 1992. био начелник штаба Првог крајишког корпуса ВРС, за "Новости" коментарише да га не чуде вијести о оптужницама против хрватских часника.

- Чињеница је да је рат у БиХ почео 20. марта 1992. када су Оружане снаге из Хрватске прешле мост у Босанском Броду и у селу Сијековац. До 26. марта већ су побиле 26 српских цивила - каже Келечевић. - На челу те јединице био је саборски заступник из Загреба Анте Пркачин, рођен у Славонском Броду. Претходно је Одлуком Врховништва из 28. новембра 1991. успостављена команда Оперативне зоне источна Посавина са седиштем у Славонском Броду чији је први командант био пуковник ХВ Иво Петрић. Погром Срба из посавских општина почиње 20. априла када Загреб смјењује Петрића, а поставља за команданта амбициозног пуковника ХВ Винка Штефанека.