Књижевницима Михајлу Орловићу и Федору Марјановићу уручена је књижевна награда "Миленко Стојичић - најгладнија књига на свијету" , коју додјељује Клуб умјетничких душа у Мркоњић Граду.
Орловић је награду добио за роман "Ничија кућа", а Марјановић за прву објављену збирку прича "Јунак без лица".
Награда "Миленко Стојичић" додјељује се као посебно признање за рад и допринос на пољу књижевности, према истоименом бањалучком лауреату.
Орловић је рекао да су му осјећања подијељена јер је дуго радио са Стојичићем, чак му се чини, како је рекао, да је са њим разговарао о овом роману и да му је давао некакве сугестије.
"Добро је што је покренута награда јер ко ће други ако не завичај да поштује и слави свог човјека", рекао је Орловић синоћ новинарима.
Он је објаснио да је роман "Ничија кућа" прича која је смјештена послије рата, али траје и данас, тако да нема неку своју временску одредницу, увијек је присутна.
Марјановић је рекао да му награда много значи и да има неку симболичку вриједност јер је и он новинар и први интервју урадио је са Стојичићем, који је уједно био и његов посљедњи.
Он је навео да књига "Јунак без лица" има 12 приповиједака различите тематике, углавном фантастичне природе.
Клуб умјетничких душа из Мркоњић Града расписао је 31. августа први конкурс за додјелу књижевне награде "Миленко Стојичић - најгладнија књига на свијету" за најбољу књигу прича или роман, који су објављени прошле године.
Конкурс је трајао два мјесеца, покровитељ пројекта је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а награда се састоји од уникатне повеље и новчаног износа.
Члан жирија и предсједник Клуба умјетничких душа Слободан Ћоћкало рекао је да је конкурс био успјешан и да је скренуо пажњу на човјека који је овај свијет у свом најбољем и најосебујнијем стваралачком опусу напустио прерано.
Он је истакао да је Стојичић један од најзначајних књижевника који је мркоњићки простор квалитетно и на посебан начин описао.
"Циљ је да се скрене пажња књижевној јавности на човјека који је овај простор увео у свјетске странице књижевности користећи локални језик, правећи посебну конструкцију од ријечи и реченица, описујући људе и догађаје који су овђе живјели и о којима се овђе испредају легендарне приче", рекао је Ћоћкало.
Стојичићева кћерка и члан жирија Соња Стојичић Грујић рекла је да је у овом комплетном процесу држала емоције по страни, али да су је сада превладале, те је захвалила Клубу умјетничких душа за реализацију ове идеје, која породици много значи.
Предсједник жирија био је мркоњићки пјесник Радмило В. Радовановић.
Миленко Стојичић /1956-2019/ био је српски писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар и новинар. Рођен је у Мркоњић Граду, гдје је завршио основну школу и гимназију, а живио је и радио у Бањалуци.
Био је уредник Културно-образовног програма на Радију Републике Српске. Писао је фељтоне и колумне у "Вечерњим новостима", "Ослобођењу", "Гласу Српске", "Независним новинама" и "Фокусу".
Објавио је тридесетак књига, међу којима неколико књига пјесама и приповијетки, десетак романа.
Приредио је "Антологију српске приповијетке Републике Српске", а његова дјела заступљена су у антологијама "Млада српска проза", "Најљепше српске приче" и друге.
Нека Стојичићева дјела су превођена на француски и њемачки језик.
Коментари