Професорица Сњежана Писарић у 37. години постала маратонац

Сњежана својим примјером показује да никад није касно за остварење снова и жеља само ако човјек има јасан циљ и ако је спреман да са љубаљу и снажно корача ка њему без обзира на све препреке које се намећу и које су неминовне

Професорица Сњежана Писарић /38/ из Мркоњић Града је прије двије године крупним корацима ушла у свијет атлетике из којег је у релативно кратком временском периоду преузела прегршт пехара, медаља, диплома и новчаних награда.

Права је ријеткост да неко почне снажне тренинге у 36. години и да из себе свакодневно црпи огромну енергију која води до постоља, првог, другог или трећег мјеста.

Писарићева прича Срни да је одувијек вољела трчање, али се није могла овом спорту раније предати због факултета и породичних обавеза.

Све је почело спонтано, прије двије године када је са својом дјецом ишла на тренинге локалног Џудо клуба "Атос".

"Моји синови су чланови џудо клуба, па сам са њима почела интензивније радити вјежбе, али и трчати. У почетку је ишло спорије, потребно ми је било око 35 минута да пређем пет километара, а сада их истрчим за 20 минута", наводи Писарићева.

Иако је недавно ступила у такмичарске воде, иза ње је већ безброј трка, полумаратона и маратона по Републици Српској, Федерацији БиХ, Србији и Хрватској.

"Посебно ми је драго што сам ове године била друга на бх првенству у маратону у Сарајеву, трећа на бх првенству у трчању на 10 километара, такође, у Сарајеву и прва у планинском трчању Републике Српске. Међу бољима сам у брдско-планинским тркама јер ја стално трчим по неравном терену по којем је и препознатљив моја град", истиче она.

Она вели да јој је главни мотив челична воља и онај неописиви осјећај кад прође поред циља, а нимало није оптерећена медаљама и резулатима.

"Трчање постаје дио човјека као и свака друга професија. Ради се о изузетно тешком и слабо плаћеном спорту, а за успјех су потребни издржљивост, брзина и снажна воља", истиче ова атлетичарка.

Она објашњава да трчање изискује тешке припреме, које су пред наступе учестале.

"Сваки дан трчим десет до дванаест километара, а у седмици направим паузу један дан. Пред такмичење правим паузу од неколико дана како бих била у пуној снази. Радујем се сваком наступу који доноси ново искуство и незаборавна дружења", прича Писарићева.

Према њеним ријечима, за добар резултат, уз припреме, потребно је искомбиновати још много тога.

"Спорт тражи пуно одрицања, подразумијева здрав живот и квалитетну, разноврсну исхрану пуну витамина и протеина. Уз тјелесно, потребно је и чврсто психичко стање, како би спортиста био усредређен само ка циљу", каже мркоњићка атлетичарка.

Писарићева је професор биологије, а запослена је у Основној школи "Петар Кочић" у којој су сви поносни на њен успјех, што јој представља додатну моралну подршку.

За многе олакшице је остала ускраћена јер у Мркоњић Граду нема атлетског клуба, а однедавно је постала члан бањалучке школе трчања Ранинг клуб.

  • 24.8.2020. године

Коментари


:) :D ^_^ *_* :P :( :| xD