Милорад Сладојевић Ђели - косац и ковач без премца

Милорад Сладојевић Ђели /59/, мркоњићки косац и ковач, један је од ријетких који чува традицију кујући чувене бритке и неломљиве косе "варцарке".

По многима, за кошење траве нити је било нити ће бити боље косе од "варцарке", којој име потиче од Варцар Вакуфа, како се некад звао Мркоњић Град.

Мајстори овог заната преносили су с кољена на кољено тајне прављења уникатних коса, а некада је у Варцар Вакуфу било четрдесетак ковачница и на све стране се чуо звук ковачког чекића.

Технологија је напредовала, данас се углавном користе косачице на струју, тако да је у овом граду тек неколико њих остало вјерно старом занату.

Сладојевић наводи да је сасвим случајно почео ковати косе и да је самоук у овом послу. Каже да је љубав према косама и кошењу пресудила да им се потпуно посвети и да их са преданошћу прави.

"Тајна наших коса је у каљењу, а потребан је и квалитетан материјал, као и одговарајући климатски услови", истиче Сладојевић и напомиње да су оне сувенир града.

"Варцарке" су, каже, увијек биле на цијени, некада у вриједности једне добре овце, а данас коштају 100 КМ.

Сладојевић се три пуне деценије бави и кошењем траве - такмичио се по разним косиштима у Србији, Словенији, Црној Гори и БиХ, одакле је донио много титула, диплома, пехара и новчаних награда.

Истиче да је освојио 56 првих мјеста, а ни сам не зна колико других и трећих.

Присјећа се да је још као дјечак почео косити и да се угледао на свог оца који је био чувени косидбаша у селу.

Да би косац квалитетно покосио парцелу битно је да има снагу, спретност, добру косу коју мора знати да правилно наоштри, а мора се добро и припремити.

"Пред такмичење косим двадесетак дана од јутра до мрака и онда сам спреман за побједе", каже Сладојевић.

Њему је жао што су ове године због тренутне епидемиолошке ситуације такмичења у кошењу траве одгођена, а самим тим су ускраћена и лијепа и незаборавна дружења.

  • 7.7.2020. године

Коментари


:) :D ^_^ *_* :P :( :| xD